|
|
| ISTORIJAT
I RAZVOJ BIOTEHNOLOGIJE |
|
Razvoj
prvih biotehnoloških kompanija
Konstruisanje
prvog molekula rekombinantne DNA, 1972 godine izazvalo je
veliko oduševljenje kako u naucnim tako i u poslovnim krugovima.
Posledica toga bila je da su tokom narednih nekoliko godina
ocekivanja od mogucnosti koje ovakva otkrica nude postala
pomalo nerealna. Za to vreme preuranjeno, pocelo je planiranje
najrazlicitijih istraživanja, od razvijanja terapija za neizlecive
bolesti pa do kloniranja celih organizama.
U skladu sa tim ocekivanjima sredinom sedamdesetih godina
zapoceo je i prvi talas formiranja biotehnoloških kompanija.
Prva takva kompanija bila je Genentech (www.gen.com) osnovana
1976. godine. Za njom su sledile i mnoge druge, medjutim tadašnji
nivo razvoja tehnike i tehnologije, pre svega nepostojanje
mocnih kompjutera za obradu podataka doveo je do velikog zastoja
u razvoju i kompanije su pocele da se gase ili preusmeravaju
svoje delatnosti u druge, profitabilnije sfere. Vecina onih
koje su opstale okrenula se klasicnom dizajnu lekova i eventualno
zadržala istraživacke laboratorije koje su se bavile molekularnom
biologijom. (19) Odlucujucu ulogu u napretku biotehnoloških
istraživanja imao je razvoj informacionih tehnologija i modernizacija
laboratorijskih aparata. Situacija je pocela da se menja i
pocetkom devedesetih godina dolazi do osnivanja novih biotehnoloških
kompanija, prvo u manjem broju a onda posle 1995 srazmerno
sve vecem prilivu investicionog kapitala u te grane istraživanja
u sve vecem i vecem broju.
EMB net
Uspostavljanje
EMBneta
Mnogo
pre nego što je internet postao široko dostupan i popularan,
naucne institucije širom sveta uvidele su mogucnost i potencijale
ovakvog povezivanja. To je narocito došlo do izražaja osamdesetih
godina kada je poceo da se znacajno uvecava broj bioloških
baza podataka, a korisnici poceli da imaju potrebu za efikasnijim
pribavljanjem informacija.
1988 godine uspostavljena je mreža koja je povezala evropske
laboratorije koje su koristile bioinformatiku i kompjutere
u molekularnoj biologiji. Mreža poznata kao EMBnet je predstavljala
nacin za obezbedjivanje informacija, usluga i obuke korisnicima
u razlicitim laboratirijama širom Evrope na lokalnim jezicima.
Danas EMBnet funkcioniše na ukupno 34 tacke. Dvadeset od njih
predstavljaju nacionalne cvorove, cetrnaest su specijalizovani
a još devet su pridruženi iz neevropskih zemalja. Nacionalni
cvorovi su postavljeni od strane vlada odredjenih država sa
zadatkom da obezbedjuju baze podataka, softver i online servise
(ukljucujuci analizu sekvence, modeliranje proteina isl.),
kao i da korisnicima obezbede online podršku i obuku.
Specijalizovani cvorovi imaju zadatak da obezbedjuju baze
podataka i softver. Tri kljucna Specijalizovana cvora su Sanger
centar u Cambridgeu, HGMP-RC ( Human Genome Mapping Project
Resource Centre) takodje u UK i EBI (Europian Bioinformatics
institute) smešten u Hajdelbergu u Nemackoj gde se hostuju
EMBL; SWISS PROT i Tr EMBL baze podataka.
Tokom dvanaest godina postojenja EMBnet se od neformalne mreže
individualaca zaduženih za održavanje bioloških baza podataka
razvio u svetsku organizaciju koja je povezala profesionalce
iz bioinformatike da bi saradjivali u poljima genetike i molekularne
biologije.
|
|
| .ZNACAJ
HUMAN GENOM PROJEKTA |
|
Projekat
sekvencioniranja ljudskog genoma, pokrenut 1990 godine u Americi
imao je najveci znacaj za pozicioniranje biotehnologije kao
jedne od najperspektivnijih grana nauke i eventualno najprofitabilnijeg
poslovnog ulaganja krajem dvadesetog i pocetkom dvadeset prvog
veka.
Ovaj projekat inicirao je pojavu mnogobrojnih kompanija usmerenih
na istraživanja genoma i proteoma tokom devedesetih godina,
i u isto vreme zainteresovao i velike farmaceutske kompanije,
koje su u rezultatima ovakvih istraživanja pocele da vide
priliku za brži i jeftiniji dizajn novih i efikasnijih lekova.
Mnoge od njih pocele su da otvaraju nova odeljenja za istraživanje
i razvoj usmerena ka ispitivanjima genoma i proteoma, dok
su se druge opredelile za outsourcing tih istraživanja u vec
razvijenim manjim genomskim ili proteomskim firmama. Iako
je jasno da prakticnih koristi od projekta sekvencioniranja
genoma nece biti verovatno još duži vremenski period, spektar
mogucnosti koje je jedan ovako ambiciozan projekat otvorio,
ucinio je njegov krajnji uticaj na položaj biotehnologije
u nauci, društvu i industriji neizmerljivim.
|
|
|
|
|
