Home Kompanije Baze podataka Bioinformatika Biomedicina Finansije Molekularna biologija Obrazovanje Servisi Organizacije Vesti Biblioteka Biotehnologija.net Kontakt

 

PORTAL - LINKOVI


Biotehnološke kompanije

Baze podataka online

Bioinformatika

Biomedicina

Finansije, berza i investicije

Molekularna biologija

Obrazovanje, obuka, posao

Online servisi i podrška

Organizacije i obrazovne institucije

Vesti, casopisi, konferencije

 

BIOTEHNOLOGIJA.NET


O portalu

Kontakt

Knjiga utisaka

Forum

SPECIFICNOSTI TRZISTA: USA, EVROPA ASIA PACIFIK


Uprkos tome što se najveci deo biotehnoloških istraživanja trenutno sprovodi u USA, revolucija u oblasti biotehnologije i prirodnih nauka je ipak globalni proces. U okviru prirodnih nauka pre svega biotehnologije otvaraju se najrazlicitije mogucnosti za svojevrsnu primenu stecenih znanja u okviru zdravstva, poljoprivrede, zaštite sredine i proizvodnje hrane.
Znanje i iskustvo steceni u okviru razlicitih istraživanja cirkulišu širom sveta. Sve veci broj zemalja aktivno ucestvuje u biotehnološkim istraživanjima i rezultujuci proizvodi i usluge ce u sve vecoj meri biti zastupljeni na globalnom tržištu pri cemu ce oni koji prvi ponude inovativne proizvode imati znatnu prednost u odnosu na ostale.
Medjutim u okviru regiona i zemalja u skladu sa njihovim kapacitetima razvoja, pravnim regulativama i primenama novih tehnologija postoji odredjena razlicitost. Posmatrano globalno možemo izdvojiti tri oblasti u kojima su biotehnološka istraživanja najzastupljenija - to su na prvom mestu USA, onda Evropa pa Japan.
Prirodne nauke i biotehnologija predstavljaju sledeci talas razvoja nove ekonomije (tzv knowledge based economy, bazirane na naucnim saznanjima), i ocekuje se da ce u buducnosti predstavljati jednu od važnijih njenih oblasti. Lider razvoja biotehnologije su Sjedinjene Americke Države sa ocekivanim rastom industrije od 12% u narednih 5 godina (13). Najvece i najmocnije biotehnološke firme nalaze se upravo u USA i na njih se može primeniti i najveci deo prethodnog izlaganja.
Po navodjenju IMS HEALTH koji je skoro objavio izveštaj koji predvidja ukupnu prodaju farmaceutskih proizvoda na tržištima širom sveta (SAD, Japan, Nemacka, Francuska, Engleska, Italija, Španija, Kanada, Australija i Belgija) SAD ce izmedju 2001 i 2008 godine postati pokretac razvoja globalnog farmaceutskog tržišta. Kao rezultat, SAD ce povecati svoju dominaciju na globalnom tržištu lekova na preko 60% u 2008 godini.
Podaci prikazuju da je porast u SAD prouzrokovan najvecim delom zbog izbacivanja novih inovativnih proizvoda sa izuzetno visokim cenama. Evropa i Japan nisu plasirale toliki broj novih proizvoda, i zbog toga su ostale korak iza SAD.
Takodje, strože kontrolisani strukturno podeljeni zdravstveni sistemi Evrope i Japana nisu bili uspesni u stimulaciji rasta farmaceutske i biotehnološke industrije u poredjenju sa zdravstvenim sistemom u SAD. Veca sloboda pri kreiranju cena u Evropi i Japanu bi izazvala znacajan porast na ovim tržištima i mogla bi da proizvede stimulans potreban za investicije u istraživanje i razvoj. (20)
Evropski trenutni razvoj u toj oblasti ne zadovoljava postojece trendove i predvidjanja. U ovom trenutku Evropska zajednica se nalazi na prekretnici - ili ce se odluciti za relativno pasivnu ulogu u okviru razvoja ove grane ili ce morati da što pre razvije planove za iskorišcavanje i primenu ovih znanja i razvoj biotehnologije u skladu sa tekucim trendovima.
Tokom 2002 usvojen je plan za razvoj biotehnologije i prirodnih nauka u okviru Evropske zajednice sa primarnim ciljem da se dostigne razvoj USA u okviru ove oblasti. Tržišni potencijal prirodnih nauka i biotehnologije je ogroman. Prema nekim procenama do 2008 godine evropsko biotehnološko tržište bice vredno oko 100 milijardi evra (24). Do kraja ove decenije globalna tržišta, ukljucujuci sektore gde ce prirodne nauke i biotehnologija predstavljati najveci deo novih tehnologija koje ce biti primenjivane, može preci i 2000 milijardi evra.(13)
Pojedinacno rašclanjeno industrijski potencijal biotehnoloških istraživanja dostici ce 1500 milijardi evra do 2010 a farmacija 506 milijardi (20)
Ulaganje Evrope u naucna istraživanja dosta je manje nego u USA. Evropa takodje pati od fragmentacije i slabog nivoa interegionalne saradnje u okviru istraživanja i razvoja u razlicitim zemljama i regionima što u Americi nije slucaj.
Na nivou Evropske unije sada se sprovode planovi sa ciljem objedinjavanja znanja i prevazilaženja postojece fragmentacije. U okviru toga veliku ulogu odigrace povezivanje putem Intraneta i Interneta, deljenje zajednickih baza podataka, online konferencije i predavanja isl. Takodje povecace se ulaganja u multidisciplinarna i interdisciplinarna istraživanja, narocito u oblasti hemije i informacionih tehnologija. Ono što je potrebno a što svima u ovom trenutku nedostaje, je prevodjenje dobijenih teorijskih znanja i podataka u krajnji proizvod. Za ovo je u Evropi potrebna na prvom mestu veca saradnja kao i ulaganje u razvoj i istraživanja uz obezbedjivanje adekvatnih regulacija i pravnih okvira za istraživanja narocito u oblastima koje izazivaju dosta polemika kao što je na primer kloniranje.


Slika 4: Biotehnološka industrija u Evropi i USA
(izvor: Life sciences and biotechnology - European Commission)

Tokom 80-tih godina prošlog veka biotehnološka industrija u Evropi, za razliku od USA ,razvijala se uglavnom u okviru velikih kompanija. Medjutim u proteklih par godina došlo je do naglog porasta u broju malih biotehnoloških kompanija koje se bave istraživanjem i razvojem, tako da ih u ovom trenutku ima više nego u SAD (1570 u odnosu na 1273) (12) (slika 4.)
Medjutim evropske kompanije iako ih trenutno ima više nemaju veliki broj krajnjih proizvoda dok biotehnološka industrija USA produkuje više od tri puta više prihoda, zapošljava više ljudi -162 000 naprema 60 000 (slika 5.) i daje mnogo veci broj konkretnih proizvoda na prvom mestu lekova. (12)
Ono što je bitno a što evropskim kompanijama prema istraživanju evropske komisije nedostaje jeste kombinacija naucnih znanja sa menadžerskim sposobnostima. (12) Jedan od problema o kome je vec govoreno jeste i nedostatak adekvatnih naucnih kadrova obucenih u interdisciplinarnim oblastima - pre svega u oblasti biotehnologije i informacionih tehnologija. Razumljivi i redovno dopunjavani podaci iz oblasti bioinformatike koji bi putem Interneta bili svima dostupni jedna su od najznacajnijih preduslova za dalji razvoj biotehnologije.


 


Slika 5: Poredjenje broja zaposlenih u biotehnološkoj industriji u Evropi i USA (izvor: Life sciences and biotechnology - European Commission)


Evropska zajednica je problemu razvoja biotehnologije posvetila posebnu pažnju i pocetkom 2002 godine izdala publikaciju "Life Sciences and Biotechnology - A Strategy for Europe" u okviru koje precizira buducu strategiju za razvoj evropske biotehnološke industrije do 2010 godine.

Kada je o regionu Azija Pacifik rec tu je pre svega karakteristicno da i americke i evropske biotehnološke kompanije rado i cesto investiraju - od stvaranja partnerstava i alijansi do outsourcing-a odredjenih istraživanja. Procene su da je investiranje u biotehnologiju u Aziji u razdoblju od 1993 do 1998 povecano sa 220 miliona $ na 570 miliona $ (24). Činjenica je da evropske kompanije cešce ulažu u Japan dok su investicije iz USA šire rasprostranjene (Hong Kong, Singapur, Kina, Indija). Glavni investitori u Aziji mogu se klasifikovati u 2 grupe. Jednu cine velike korporacije koje su vec stabilizovane u Aziji i sada žele da prošire svoje poslove i na ovaj sektor. Druge su manje biotehnološke kompanije koje traže partnere ili outsource-uju deo istraživanja u Aziju zbog nižih troškova istraživanja, drugacijih pravnih regulativa isl. (primer je UK kompanija Glaxo koja je sklopila ugovor sa Singapurskim Univerzitetom za neka biotehnološka istraživanja koja ce se tamo obavljati.)
U Aziji su ulaganja u biotehnologiju znatno veca u industrijskom sektoru i farmaciji nego u poljoprivredi. Od toga Japan dobija najveci deo ovih investicija (oko 47%).(13)
Japan znatno zaostaje iza USA pre svega u okviru istraživanja i razvoja Ta razlika se do danas održala narocito u obalstima kao što su istraživanja genoma.
Medjutim u Japanu se osniva sve veci broj malih firmi koje se bave biotehnologijom. Prema podacima IMS Health-a predvidja se da ce u periodu do 2008 u Japanu doci do porasta tržišta za oko 8%. (20)
Ocekuje se da ce se dominacija SAD na ovom tržištu nastaviti, a vodeca ulogom u biotehnološkim istraživanjima održati. Prema najnovijim podacima 63% bio-farmaceutskog razvoja se radi u USA, u poredjenju sa 25% u Evropi i 7% u Japanu. U 1999 godini kombinovana ulaganja u istraživanje i razvoj od strane sedam evropskih biotehnoloških kompanija je bio samo 162 miliona evra, u poredjenju sa 1.67 milijardi evra od konkurenata u SAD. (20)

Farmaceutski sektor u SAD poseduje takodje oko tri cetvrtine svih licenci, patentnih prava, R&D alatki i generickih tehnologija u poredjenju sa 12% za Englesku, 4% za Nemacku i 4% za sve ostale zemlje u sastavu EU. (33)

Na današnjem tržištu više of petine novih lekova su definisani kao bio-farmaceutski. Ako biotehnološke industrije Evrope i Japana ne uhvate korak sa SAD-om oboje ce trajno ostati iza SAD po broju novih lekova kao i u penetraciji tržišta.

Kako god se u buducnosti razvijala ova istraživanja i u kome god pravcu tekla ono što je izvesno je da ce dalje usavršavanje o ovoj oblasti zahtevati izuzetnu saradnju i razmenu znanja na globalnom nivou. U trenutku kada Evropa i Japan budu dostigli nivo razvoja USA to ce u potpunosti biti moguce.